Vi što nas učite da živeti trebaBez greha i bez misli kakve zle,Morate najpre da nam date hleba,Pa tad zborite: s tim počinje sve.Svi vi što volite svoj trbuh i naš radPamtite dobro, za ceo vek:Ma kako stvari obrtali sad,Prvo je ždranje. Moral - potom tek.Siromah mora prvo moći, zna se,Deo pogače da odseče zna se.

Hvale nam život velikana duhaŠto žive, prazna stomaka, rad znanjaU kolibi gde pacov miša ganja -Za takve gatke ja baš nemam sluha!Nek živi skromno kome je to san!Dojadiše mi (međ nama) te priče.Od Vavilona dovde, gde je ptičeŠto bi tu hranu podnelo i dan?Šta tu sloboda vredi? Nisam slep:U blagostanju tek život je lep.

Ali najlepša je od svih sumnji onaKad obeshrabreni nejaki dignu glaveI više ne verujuU snagu tlačitelja!

Ko je sagradio sedmovratu Tebu?U knjigama stoje imena kraljeva.Jesu li kraljevi dovlačili kamene blokove?

DobriNe mogu u našoj zemlji dugo biti dobri.Gde su tanjiri prazni, gosti se tuku.Ah, zapovedi bogovaNe pomažu protiv oskudice.Zašto bogovi ne dođu na pijace, nasmešeni,Da svakovrsnu robu i dobra deleI ljudima, hlebom i vinom okrepljenim,Omoguće da se raduju i vesele?